Топола

355

прпхваћатп на црногорску земљу. Та тп Снасоје не ваља! Старп Лекпћ умукне, као ко се није обпкнуо редовнпцпма преппратп. Архимандрпт га дохватп за десну руку и стпсне му је највпшом снагом у знак непредомне вјере п послуха. Спасоје се покорп свештенику и пољуби ону руку што је његову стезаља, пак тркне дома, зовне спна и унука до порину у воду домаћи пуњ, п ношто се опреме и оружају, завезу к Скадру низа брзу струју. При кретању, Спасоје одвојп архимандрита п пришапће му: Немој ми се наругати што ћу тп рећи! Остављам дома двије женске главе код странпх гостију. Тп знаш какав је наш пук, танак а здомисаон; пази да ми се какве рпјепп не дигну, да не погинем из темеља. Ја се, оче, впше бојим сеоцке него дп божје, јер ћу се Богу модити пак ће ме п помидовати, а пред седом капица ми не помаже, ако ћу их сдимајући седмеро на дан дријети! Дебеља се насмије и укроти Спасоја, назвавши му добар пут. Војнпци ћесареви, што их је Вукасовић по избору са собом довео, знадп наш језик и свакој људскостп дорасди. Тек се Спасоје од краја одвезе, почну премјеривати обаде и дубине језера; рисати окодна брда, дуке и затоне; рибаги у шкрапама и рибницама; а купати се у бистроме водотоку; да им дангуба не додије а љеност не преододи. Него је Горде бида предијепа! Наврши-