Топола

371

ле бп обје за уклпња, свако би на нас поиљувао п од нас очп окренуо, матерпна и сестрпна жалост трну прам сеоцком прпјекору, кад пм спн п брат погину уз мужа п вјереника гдје бп пошле да не пођу, гдје бп шјеле да не шједу, што би рекле да не реку, прекукале кукавпце! Него пођи ти несретњп старче, окаштрени храсте, купи село, пзрибај п погреби тужне убпјене утопце, али Ш1 спна, љуту невпдовну рану, укопај одвојено п далеко од оца, а мужа ми раздвој од осталпјех љешпна, да се пођемо црне кукавпце, самохрана мајка п сестра безбратпца, изгрепстп п убити над смрзлим комадпма! Уцвјељенн старац гологлав п рукама наклоњенпм на боковима, окупи сеоцку мббу, пзриба п на крај пспотеже крваве љешине, све осим ШенпФлугове коју не може наћи; укопа трп ћесарева чбека у једну гробницу, слуге п восце у другу, спна одвојено и подалеко у трећу, а унука чак под врбовину. Дођу трећп дан свештенпцп, очитају опјело, прекаде гробље, и пренесу тијело архимандритово у брчеоцки манастир, гдје га свечано укопају. Кад Кампла и Горде дођу расплетене и порушене, прва на спновњи, а друга на братин гроб, одјекују брда и долине од лелека п јаука. Пошто су косе остригле и гробље натопиле крвљу из образа, приспију сеоцке покајнице п омотају главу камилину црнии