Топола

238

луговима куикама и гостијонвцама преображен био у рај, двоструко добро дошао на површннн са тако далеким изгледом. Па са тога виса, стојећи у средншту јелинсеих земаља и мора, прегледали су Перикле и Асиаснја све оне чудно заобљене, у особеннм бојама светле врхове брегова, опазилп су на северу снежну главу Парнаса п доле према истову Еликон. јављалн се свим брдима Атпке, па су с велнком радошћу спазили чак н милп стеновитн внс атинскога акропоља како им се указује пз далеве даљнне кроза чисте зрак. На југ им је поглед блудео по внсинама северне Аркаднје. Међу безбројннм бреговнма и долннама впдели су ciajHe морске залпве н обале, па и зелене или беле сјајне морске аде, све прелнвено чаром несравњене светлости. У том угодном посматрању буниле су у неколпко Перпкла п Аспасију гомнле јеродула, које се врзле блозу храма по стубовницпма н луговима. »Bu у Атцнн,« рече Иерпклу Корпнћанин, којн је пратио њих двоје, загледавшп са стране оне лепотице, »још немате овакву врсту службе божје п нисте можда вољни сматрати као освећена лпца те свештенпце, које се подају у корпст црквенога блага. У нас је тако свештеништво већ одавна часно и угледно Те гостољубно веселе девојане, које, служећн Афродитп, »на више теже у душп за мајком љуба-