Топола

246

најбогатији јелиески град; но ја мислим да је микинско злато давно већ отишло у Атину, те не треба више да га тражимо. Па ипак ме неодољиво мами ова чудновата стеновита костурннца Атрејевића.« »Водн нас још данас у благајеицу, пред којом стражариш!« настави Перикле, обрнувши се просјаку. »Ми смо Атињани, а дошли смоу брегове Аркадије, да се поклонимо праху божанствених Атрејевића!« За тим наредн неколицини робова, да запале зубље Просјак, на кога као да је некако утецало Пернклово биће, указа се ћутећкн готов да послужи као вођа. Снажном својом руком одвали велик комад стене, што је стојао пред уласком и са свпм га заслањао Но ни тако није још било лако, преко развалина и кршја кроз готово засуту каонју поћн стазом под свод, што се пружао далеко у земљу. Кроз вежу од снлна тесана камева уђоше Перикле и Аспаспја у високу мрачну округлу дворенцу чијн зидовн ннсу бплп днгнутп као у обнчна свода; слојеви камења били су једае на другн еаслагани у прстењу, које је бпвало све уже, а горе су билп завршени купастим сводом По зпдовпма је бпло трагова старнм тучним оплатама а то је бпо омиљен украс по зндовима оннх времена, о којима прпча Омпр, Како лп мора да је у краљевским одајама сјао углачани чиств тучни зид у одсјају запаљеннх