Топола

247

буктиња! Нч насилно су здеране бпле већ овде тучне плоче, ееоплаћене су зијале сиве масе камења по големом, висоео наслаганом прстењу. Из округле дворнице одоше Перикле и Аспаснја кроз ужа врата у одају, која се ширила у четворокуту а сва истесана била у живу стену. Замишљено застадоше обоје Мутна светлост запаљених буктиња тек је суморно осветљавала мрачне сводове. »Ала би то била смела помисао * рече најзад Перикле »преноћити у овој каменитој костурнпцн, кроз коју веје чудновата гроза!« Аспасија се мало згрози, но за час се насмеши и не могаде одолети чару, којим утецаше на њу грозна па ипак намамна помисао, да проведе једну ноћ у хиљадугодишњој костурници Пелоповића, да одспава једав сан над моштима Атреја и Агамемнона. Још се вешто мало колебали, на послетку ее латише, да изведу смелу замисао. Робови простреше ћилиме на каменити под мање одаје, па наместише постељу У округлој се дворници прући огромни просјак а робови полегаше око спољашњег уласка. Тако се Перикле и Аспасија нађоше сами у грозовитој, са свим у стењу утесаној одаји. Несигурнп сјај у земљу забодених букчиња аветињски се играше по сивим стеновитим зидовима, еа којима не бејаше прозора. Око њих