Топола

250

уметност вратити све то величанственија ? Или' ће доћи време, чија ће слава само још трошитн одсјај неумрлих развалина?« »За то нека се брину доцнији нараштаји!«одговори Аспасија. »Тн рече нешто и о љубавн оно двоје најлепшпх у стара времена,« вастави Перикле, »и како се љубав обнавља у безбројних двоје драгих ?« *3ар ти сумњаш у то?« заппта Аспасија. »Не сумњам«. Перпкле, »те верујем, да се љубав и баш само љубав свагда јавља истом снагом, нстом свежином, нстим блаженством!« »Љубав и уживање!« упаде Аспасија у реч смешећи се »Тако је!« понови Перикле. »Морам се до душе стидети, кад ходам по овим местнма и можда нисам достојан и једну само ноћ да преноћим над моштима омирских јунака. Али кад се већ у боној зависти морам одрећи Ахилејеве јуначке славе, а оно бар уживам Паридову срећу: имам иајлепшу Јелинкнњу!« Док је то Перикле говорио, није му лице било са свпм у складу са самнм речнма. Изгледалоје, као да није на чисто, да ли приличи мушкарцу одрећи се Ахилејеве славе те се задовољпти Паридовом cpetoji . . . Али је Аспаснја чаролијом најлепше Јелинкнње умела да уљуљка мисли, које су по-