Топола

270

завичаја, Говорила је о дивљим мочарима и о страшшш гудурама, о про летим језерима у шуми, у чијој водн не напредује рнба, о пећинама, у које се скрнвају злн дуси, о чудно ватим светилиштима Пановим по самораним тавним висовима горскпм. Па што је страшнија била прпча девојчина, тим јој се већма отварале детпњске плашљиве очн. »У Стимфалу«, рече, »ту су под црквеним кровом обешене мртве стпмфалске птице, како их је убио јунак Ираклије. Мој отац их је видео. А за храмом стоје мраморвн лнкови девојава са птичјнм ногама. Оее су мртве стимфалске птице тако велике као ждрали ва су нападале на људе, док еу још биле живе, кљудали су нх у главу па их прождирали. Кљунови су им били тако јакн, да су чак туч моглн н>нма да прогризу. Са проклетих језера у шумн, у којима нпсу могле опстатп рибе н у која су чак и птице, које елучајно туд налете, мртве падале, као што она рече, дође разговор на страшне воде Стигове, који у вајстрашнијој горској гудури Аркаднје св сине са пуста стења доле капље; а са тих страшннх вода на дпвље зверове у горским шумама и како пх лове Аркађанн. Но ту јој око изгуби детпњскн плашљиви израз те из њега као да стаде снјатп јуначна душа. Причала је, како пастпри, кад каква зверка дође блнзу обора. многу бурну кишовиту ноћ