Топола

271

морају да преноће на пољу, каво се ноћу пале ватре, које светле на далеко, како се из далека из шуме у ноћној тишини чује гладни урлик зверке, па како се онда сви крену, дајој погоне траг или каво ју вребају из заседе па кад xote да скочи преко плота у обор а они ју иаједаред нападну џилитима, камењем, угарцима, док не падне, евладана гомилом својих нападача. Перивле су н Аспасија били изненађени изразом јуначна учешћа, који је при тим причама севао из очију и са црта девојчиних, У њеној души као да јогп ништа није имало ме ста уз сујеверу завичаја јој, коју су подрањивале скаске. као да не би била од расвида да се и сама борип тако?» упита Аспасија. «Ој, те како бих се радоборила!» кливне девојче. «Осим оног опаког обесног сатира гећ сам ја дваред угарцима одгонила вука, који је хтео да се приближи мом стаду.» »Девојче ово,« рече Перикле Аспасији, »вако у овом часу стоји пред нама, подсећа ме на ону славну ћерку аркадске земље, на. Аталанту, коју је отац дететом бацио, јер није хтео да има женске деце, само мушке. Њу јв онда одранила мечка а ловци су је одгојили, те је после живела по аркадским бреговима, наоружана копљем и луком, страх и трепет ди