Топола

273

Аспасија повуче Перикла у страну па му рече: »Како би разрогачила очп та простодушна аркадска девојчица, што ту седи са корњачом на крплу па чека, да из ње пскрсне бог Пан, кад бисмо је наједаред преместили у Атину? Како би се смешно понашала, кад бих је придружила оним двема мени повереним девојанама, што сам их узела под своје и што их у Атини већ почињу звати мојом школом?« »Изгледала би као гавран међу голубовима!« одврати Перикде. Све су с нова осећали обоје да их привлачи ћеретање хога девојчета, из кога им је у сусрет долазила нека туђоврста фантазија и исто хако особена врста осећања. Но наскоро поче Аспасија да се трампи улоге са Арвађанком те од слушалице постаде приповедачица. Заче чобанчету да прича о Атини, дое је Перикле не наведе да прекине разговор, позивљући је, да иду даље путем, којим су били пошли. За час се у шетњи изгубише у шуми. Било је дошло подне, сунце је попило било влажину јутарњу те, пригревајући дубљине шипражја, дало маха свим миродијним мијомирима његовим. По шумским ливадама и по шестарима била је нађикала честа трава а њен мирис, спојен са ароматима сшоле са дрвећа, чинио је те је горски зрак освежавао, готово зано-

Аспасија 11.