Топола

278

се тишини чуо звук сиринге, рећи ће Кора: *Пан ће се опет љутити; не воли, да га у по дне, кад почнва, нза сна буде сирпнгама или другом свирком.« Но у спрингу је сад дувало чобанче, које је дан пре, наведено од Перикла н Аспасије, однграло сеоску пгру. Знало је то чобанче, да Пан не марн, кад ко у бо дне свпра; али је оно свагда свирало, кад је опазило, да је Еора ту блнзу, јер је мислило да ће јој се тпм умилити. Алн је Кора прекорела снротога дечка. А баш је у ње бпло меко срде. Пред Перпклом је и Аспаспјом милостиво спасла креша, који се заплео био у паукову ирежу. Озбиљно је опет послуктила девојчица, кад јој је Асоасија на ново почела да прпча о Ативи. У добро смишљеној је намерп Аспаспја у разговору с Кором тога дана слпкала живог атпнскога града намамнпм бојама. Побунила је мнр ове пдилске наравп, пзазвала је расцеп у армониском свету тога детињег срца. Најзад је позвала Кору, да пође с њом у Атпну. Кора је ћутала, али као да се дала у мисли. Аспасија се онда обратн на Корпне часне родитеље па нм изјави да је рада да поведе Кору са собом у Атпну; онде је, рече, чека срећна судбина. »Дали бн богови!« рече честити пастир. *Дали бп богови!« одговори пастирка. Али