Топола

281

»Још јуче се десило знамење у кући,« рече пастир замишљено. »кадје зшија, која се шуњала око ластина гњезда на атули, кроз димњак пала на сред огњишта !« Аспасија је још даље говорила пастиру и пастирци и најзад њих двоје пристану ћутећки, покоравајући се божјој вољи, ма да им је бидо тешко. Тужно је ззучала из далека сиринга заљубљенога чобанчеха а сенка је све јаче помрачивала тихе стазе пред обором. Тада уђоше сви заједно у обор, да ту проведу ноћ, која је за Перикла и Аспасију била последња у аркадсаим брдима. Чим сване мислили су да се крену па да наставе свој пут у Елиду, где су их чекале веће ствари, него у тихој пастирској земљи.

Крај другој свеоци.