Топола

„Атлити најбољи окушај, u рече Тивљанин, гладећи се по трбуху, „јесте и остаје снага варења. Сетпте се само Ираклија; тај је лавове по горп давио све на туцета, али је умео и бпка смазати као нпшта. Ево Рода, господо, ту скачите! Не ћу рећи говече јер шта бп био Ираклије, кад не бп остао сам у својој врсти ? него велпка, гојазна шкопца пспеците, поделпте га на две једнаке полине па га поједпте а да се не макнете! Чнји стомак први откаже службу, тај нека се сматра да је побеђен, јер тај је слабијп од Вас двојице.“ „Са свим право!“ пристадоше свп; „Анактор п Еуагора нека пред нашим очнма пздрже велики атлитски окушај! Одмах ћемо донетп шкопца па га испеЕп на ражњу.' ! Анактор и Еуагора нису бпли од раскида. Одмах одоше некоји, да донесу нај јачега шкопца што се нађе. Дотле је дошао бп тај призор пред очима Перикла u његовпх другова, кад се Аспасија дпже са свога седишта с речпма: „Хајдемо, ГГврпкле; не.мам впше довољно снаге, да гледам те олимписке утакмице! 11 Смешећи се дигоше се и осталп па се с Аспасијом кренуше на повратак. „Аспасијин осећај према тим атлитама“ рече Алкамен, „изгледа мп да нпје нпшта више п ништа мање него осећај жене, која је здрава п телом и душом п коју руководи прпродан п ваљан нагон. Која је управо

24