Топола

ноћним небом бејаше сав мрачан. Тишина владаше свуд унаоколо, тек само круне на дрвећу шуштаху тајанствено. Дођоше до храма. Роб отворц дверн, уведе пх унутра па им у затку покаже мало узвишено место, где њих троје поседаше. За тим се удали, затворп за собом двери а њих троје остану самп у мраку. Слаба светлост падаше са ноћног облачног неба кроз отвор на крову но не могаше продрти храму у дубину. Немо, готово плашљиво чекаху Периклв и Аспасија п чобанче. Наједаред се здере испред очи)у им вео мрака те се тргоше, заслепљени ненадном, неописано сјајном појавом. Завеса, која је оделила била задак храму од препрате, беше се развукла ањихтроје угледаше у ведру сјају пред собом грдо ■ сију олимпскога бога од влата и вилдиша. Извајан је био како седи на блиставу, богато украшену престолу па ипак до таванице храму доппре оном узоритом главом, која у својој боговској мирноћи, пр певачевим речима, тек лаким покретом власи уме да уздрма висове Олимпу. Внлдпшне удове краљу богова обавио златан огртач, прикривајући дево плеке за једно са руком и дошим делом тела. У шарнобојном емају бл стао се огртач од глата; у његову површнну био је чисто увезен накит малих ликова и цветних љиљана. На власи Олимпљанину пратиснут је био маслинов венац од зелено емајована злата. У ле-

33