Топола

Дијопит у Атинп,“ рече Ипоник. „Зар да павучем на -себе љутину тога првосвештеника? 4 ‘ Аспасија је наваљивала, али је дадух једнако понављао своје „9е може бити!“ Ипонпк нпј ■ марио опасне заплете. Нпје ни најмање пмар воље, да протпв себе дигне сву .елеусмиску свештезичку кас у. Волео је мпр и ■ удобност. •Сутрадан је елеусинсха лптија пз Атине дошла у Едеусину Перпкле п Аспасија били су меДу рнпма, што су као гледаоцп срели сидесију света, кад се хиљадаиа приближавала оветпм путем. Аспасијинп су 'погдеди лутали по светЕњама, што се носале за литијом, п по гомили самих мпста, којп су сви били. окпћени миртама и аком а у рукама носили влаће пратила у част- Дпмитри, даровалицп земаљскога плода, па наједаред при сјају запаљених буктиња елеусинска је литпја улазила у Елеусину, у сумрак у шареној гомиди лица опазп малаксале очп и клемпаве рбразе Телесиииве. Телесшхин муж, Церикловпм ушпцајем све једнако још прново пзабрани архонт василеј, који је имао надзор и над едеусннским мистиријама. корачао■ је посред ат-нскпх свештеннка и поглавар ствених лица; Телесипа као васнлиса. као учеснпца у његовтш верскпм достојанствима и обавцима, ишла је крај £вега а дпгла главу. Достојанетвено је изгледада жена архон-

46