Топола

49

скпм свештенпцпма, тако je његова жена, догод трају мистирије, на челу елеусинскпм све-штенпцама. Све то као да је само подболо Аспасијину самовољу; али једва да би сломила бнла Ипонпков отпор, да се овом према Перикловој л>убп није најзад десило оно псто, што Алкамену у Олимпији. Није он заман данима већ у својо] куки подстпцао огањ, који му је једаред век опрљио бпо срце. Секајуки се оне згоде с Алкаменом, чувала би се била пначе Аспаспја, да тај пламен потпири с нова и да изазове опасност, која јој пзгледаше кобна ради Перикла. Али се она сад одриспла била, да тачно испита и са још већим успехом побзје оно, што је хтела да побије Чисто задовољно је впдела, како се из нова разбуктао Ипоников жар, којп је она иначе презирала: та жар јој је тај био јемство, да ће јој на крају крајева Ипоник ппак учинити по вољи. Па тако је и било. Дадух је на послетку пристао на то, да Аспасију сад посветп у оне мање посвете, које јој је пре по године у Атини ваљало примити. Умео је ва себе да задобије такозваног мистагога, коме је нарочито био задатак, да о мањим елеусинијама у Атини новајлије уведе и спреми. Најпре је Аспасија морала преко главе претуритн све церемоније умивања па онда јој ie дадух наредио, да стане на руно јагњету, које је принесено билс Зевсу на жртву.