Топола

Трајало је то тако неко време, али се онда Аспасија наједаред одрисп нагдо па застане, збацп с главе умот, тако да јој се лице указало са свпм слободно, па мпрно погледа сјајним својим очима гомилу око себе. За тим отворп уста па овако стане говорити народу, који ју је опколзо па блеН У° У Њ У : „Пре неколпко годпна стојала сач једаред као слаба жена без и чије позхоћп на улицама мегарским, опкољена светином, наружена нп крива ни дужпа, ни крива нп дужна погледима и речима. Гледали су у мене очтха, из којпх је севала мржња: око мене су стојали дупшани ми Дорци. Неправеднпм су ме речима ружили, дрским су ме се рукама дотицали. Нпје било нп чудо, та око мене се гурала сурова дивља дорска светина. Данас ме ево опколио свет у елеусинској улици. Алп ]а мпрно и спокојно дижем главу, јер ми се чини, да су то већином Атињани, што се ту отекли око мене. Нпје то дорскп народ него ијонски а Ијонцу је, ја бих рекла, најоштрија стрела дрски му по глед пз очију и непромишљена реч, која у свако до<?а готова скаче са заошиљеног језика. Али за што ме опколисте? Што бленете у мене? Непозвана сам се утутнула у елеусинске тајне, велите? Немојтв бити сувигае малпчни, бистроуми Атињанп, па немојте се сувише слепо заводити за миговима и речима оних, који мрзе светлост а воле помр-

6б