Топола

јали један од другог. Где којп путје Алкивијад прпвукао п Ксантппа п Парала, да и онп помогну извести какав несташлук, јер му није било право, да њпх сматрају за честпте п ваљане моико, али се њих двоје свагда морали задовољити потчињеном улогом. Пре свега нпсу Телеспппни синовп имали довољно духа и домишљавости, а друго није им кеса била тако набубрена као кеса оне двојице синова најпмућнпјим Атнњанима и као кеса самога Алкивијада, који је очевину своју добио био сву, чим су га прогласили да је одрастан. Чудновато је Алкивијад замиловао био оно момче, оног дечка из туђине, кога је Перикле довео био из самскога рата те га заједно са својим синовима и са Клинијиним сином у свом дому био васпитао. Али је Алкмвпјад заман гледао да у своје весело коло увуче тог сањалачког, ћутљивог, нешто тромог момка. У осталом је тај момак у оно време услед неке особене болести, која је наишла на њ, почео бивати предмет пажњи, која је спојена била с утицајем нечег, гато је било неугодно тајанствено. Развијала се у њега она загонетна тежња, што је позната под именом несвесна ходаља ноћу или месечарства. У дубокој ноћној тишини, кад је сав свет спавао, дизао се он са своје постеље па склопљеним очима ходао по перистилу, који је био месечином обасјан, пењао се на равни кров

71