Топола

наслафавале дивотом мора и етира. Удисали су у себе сву дивоту а уз то су исто тако мислили као и птице и рибе. дивне ученице Аспасијине гледале су са бокова у шајке доле у лепе морске вале, али само да се у њима огледају училна им лнца. Једина Кора. кад је погледала доле v пучиву, није видела свога лица. него само море. Само је у њеној дупш моргдка чаролија била жива и свесна саме себе. Остале се девојане огледале у мору. а море се огледало у Кори. Готово се до страха дигао у њеној дтши утецај. Најзад је чисто плашљиво стала поглбдати доле у морско дно. А кад су је у смеју запитади, да ли можда не чује из дубине налгамне гласе сиринске. рекла је, да јој је тако некако. а другарице се н.ене на то стадоше кикотати а кикотање им се разлегало далеко по мору. Можда намамљен музиком тих гласова пратио је шајку делфин, који је пливао са свтш горе по вала. Птичица нека, која је сувише далеко од ства заблудела била на море. села за час, као да се одмори, делфину на лефа, а он тога није ни осетио. Баш кад се са Алкивијадове шајке оиет разлегло сребрногласо кикотање девојана. које се ругале Кори, профе крај шајке велпк трговачки брод. Како је тај брод пропловио тик поред шајке, то су момци с њега .и дружина с Алкивијадове шајке могли једни друге