Топола

..Право имаш,- рече, „што друтујеш с тим човекоч. и мени се чини, да је вас двојицг спојило неко душевно сродство. Као год њега. тако и тебе као да одушевљава. нека тежња, да учетност поведете новим стазама. Аспасија је тим речима циљала на то. што Калимаху није век вихие довољно било длето те је више радио сврдлом него длетом. а појединости својих дела израфивао је тако чудноватим маром, тако сјајном вештином, какве пре њех п а није било. „Кад ми се признаје,- рече Калимаж, „да сам образничку уметност марљивом употребом сврдла унапредио, морам реки, да саж рад тим да користим и братском неимарству.. Одавна ме век занима нешто, што је, као што се чини, веома лако и просто, али ми у ствари смешио ке ти бити, кад чујеш никако не ке да пофе за руком. Уметност, како напредује све векма и векма, као да за наш; стуб тражи богатији украс. Ијонски увојак је најкрајње, до чега смо дотерали. РБим се задовољавамо век вековима. Зар није јасно,, да би требало смелим потхватом да пофемо и даље од њега?“ ..На Истоку сам, а рече Асиасија, „виделхц како облике лишка и цвека фином уобразиљом уиотребл>авај у као украс надступинама. Право велиш, ми смо плашљиви. Што не покушаш то, што мислиш да је потребно?“ „Хокеш ли ми веровати, “ одврати Ка-

99