Топола

По хлађаној горп Тиде лепопојке причају јој тајну, 0’ бокора на бокор гони јад по доли Еукавпцу вајну. Слушаоцу млого Лета обећава. кад јадује јаде, А годпна свака окпћена дивним Цветовима наде. . ..Ал’ гора је хладна, Покрпвено небо с тешким (-блацима: Чујем, а на лнцу већ осе Там буру. Зпма мн је, зима. Авај! Илп тако? Соба ми је хладпа, зебем на кревету, Холујина бесна размахује крпли По крову у лету. Је л’ снег, што ми неда Нп ноћу да знму заборавп.м јадну? Илп ваљда сунце полазп на своју Работу досадну ? С’ поља студен ветар Густим снегом бпје, у прозоре душе,

ПЕСМЕ МПТК ПОПОВПЋА