Топола

Кад се сваки цосумњао 0 српскоме о поштењу. Еад гракнуше кпвне вране II утине неиопгтене, А видела не имасмо Не пмасмо тебе, стене! Ервава се бура етиша: Гробни мир је . . . Истрајас.мо. Сплне жртве оплакасмо, А грехове покајасмо. Дпгни барјак, наш Мојсије, Па нас лучем нравде води Иросветноме светом храму II истини и слободи! Заборавп што је било, Простп сваком, ко тп скрпви Па у впс се духом внни. Та твој народ јоште жпвп, Усклицима поздравља те, Ко пророка прославља те. Род ти живи, а тп. знамо, Да за њега живнш само!

110

ПЕСМВ МИТЕ ПОПОВПЋА