Топола

Већ коме и венцп и с десна и с леба, Лаворови венци са свију крајева! ? Могао бих рећп, алп и вп знате, Ко пз отворене књнге да чптате, Да прп свечаноме овоме растанку Песма неће другом, већ мом брату Јанку. Светпња је песма срцу са олтара, Душа је у њојзп, јер душа је ствара, Ја у песмп овој душу њему дајем, Да мп Јанка грлп жаркпм загрљајем. Да му тпхо шанће, кад оде далеко, Да се њега верно увек сећа неко. Нек’ га носе нутп но ономе крају, Где сузе к’о бисер по цветовп сјају, У ланиној чашп где се вила купа, Гдено славуј кликће из мирпснпх, пупа, Где су беле ноl.и, а светлпји данп, Зеленнјп лпстак на тананој грани, Где је жешћа жеља п благослов хрли, Где се небо с земљом, земља с небом грлп, Нек га увек срећа на крилима иоси, Па п слава славе нек од њега просп! . . Ал кад му се име по свету лронесе, Он на вису славе нек се не понесе, Бећ нека се сећа мала наша јата, А у њему свога највернпјег брата!

114

ГГЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА