Топола

Те прстпма свемогућим Дирне јој у складне жиде, Па је онда изновпде Шаље доле на свет худи, Да ничице иану људи, Да се срца њпна топе Кад јој дивне чују звуке А немоТне грешне руке На молитве да се склопе ?! Ил си ваљда?... не знам шта си, Имена ти не знам дати, Али сам да песме ствараш: Не могу ти веровати! К’о да рајску свирку слушам, Кад ти дивне читам иесме, А у чудном осећају Ни данут’ ми душа не сме: Нећ ко какав иезнабожац Када јутром сунце плане, У својојзи ништавости Пред духом тп у прах пане. Није чудо! Ко бујица Листак слаби, Ил холуја, када зрно

119

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА