Топола

Идп. капљо, на пољане. Где те радо чека трава." „Нпсам роса, да ти одем У шарене перивоје, Нпт’ пз мора камен драгн,Да ј ! у кр-унп место Нп росуља нпсам кпша. Да се спустим на пољане, Да тп трава мпрпсава Не увене, не пздане. ВеГ сам суза ока твога. Суза горка, суза ледна А у менп што се сјаје То је душа твоја бедна!“

Густи облак . . .

ј|| устп облак до земље се спустио ... . 'А У,г Ја из ока горку сузу пустио; | Лаке ласте већ у други лете крај, ј II из мога срца лети, Нети, летп, летп тегакп уздисај.

143

ПЕСЛIЕ МИТЕ ПОПОВИЕА