Топола

А кад брза нојца оде II чисто се сунце роди. Бајазита силаи Тимур Ероз победну војску води. А пијано, бесно робље На седу му браду пљује. У рпте га преоблачи II преслпцом опасује. Час га опет немплосно Тпмуру у кола прежу, Малаксале руке двпје Наопако њему вежу, Час опета окована Бацају га у крљетку, Па га робљу показују Ка’ зверпњу какву ретку. II Џпхангпр бедну жртву Трсковачом пшбат’ стаде Ал несретпом Бајазиту Нит’ из ока суза паде, Нпти му се лпце мења, Нитп му се јаук чује: Нит’ му срце јогунасто Дах из себе пстискује.

ПЕСЈГЕ ЈШТЕ ПОПОВПЋА