Топола

Впна амо! Тамерлану Огањ врије на дну дугаи, Кад номпслн: султанпја Да ће данас да га елужи, Да га грли, да га љуби, У нехар му вино лева П Мплева под надором Ерај њега да снове снева!“ II већ, ено, полу-нага Султанија купу носп, Ал од стида, ал од бола Сузпцама земљу роси. Наједаред оком севне, Главу дпгне, снагу скупп, С’ пуном куном баш у звезду Тамерлана бесиа лупи. Купа звекну, крвда прсну Пз ленковог тврдог чела, У војсцп се граја роди Са дрскога овог дела. А Милева од радостп Еао да је с’ ума пала: Грохотом се насмејала Па на земљу стропоштала.

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА