Топола

Кад до беле стене дође, А на њојзи вила седи, Око виле нимфе дпвне Међ валовп скачу седп’. Дивна ли је она вила! Впто тело, ДЈге власи, А свиону белу рпзу П алем и бисер краси. Лаким скоком, опчинљиво Скачу виле доле, горе, А од дпвне песме њине Широко се топп море. У дпвотном сјајном руву Впла је међ нимфе стала, Као златна месечина Кроз нојцу јој круна сјала Кад внла у море скочи, А то море до дна врије, Море врије, вила нлива Па оваку песму вије:

38

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА