Топола

Е чим око с њега скпне Мисли да јој памет оде А по зраку, чпни јој се. Да етрашила танац воде. Мплостпвп оче, не остав’ме, о! Алп, ено, са тавнпчкпх Тврдих врата брава паде, Сужна Јања пред судцима, Ко што ваља, лепо стаде. Милостпвп оче, не оставме, о! Прегача јој п марама Ео снежана да је груда, А коса јој углађена Да с’ не мисли да је луда. Милостиви оче, не остав’ме, о! У суднпцп око стола Седоглави судци седе. Нит’ еу мрки, нит’ су зорни: Саучешћем свн ју гледе. Мплостиви оче, не остав’ме. о! „Шта уради, Јањо ћерко? Злочин, тужба голема је:

43

ПЕСМА ШIТЕ ПОПОВПЋ.А