Топола

Бело рубље немаћаво Вода носи, вода дере. Мплостпвп оче, не остав’ме, о! Ал заман је чпсто рубље, Заман беље п од снега, Кад је Јањп још п сада Пред очима она пега. Мплостпвп оче, не остав’ме. о! У водп ј’ при месечинп Када лепше валп струје, А пратљача пз потока Далеко се њена чује. Мплостпвп оче, не остав’ме, о! Па то ето тако пде Летп, зими, ноћу, дању; На омарп п на дпчп У потоку впдпш Јању. Мплостпвп оче, не остав’ме, о! И већ њене дрне власп Одавна се прогрушале А глатко јој негда лпде Мрке боре узорале. Мплостпвп оче, не остав’ме, о!

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВПЋА