Топола

Тек суморна ноТ што оде II тек зора што зарудп, А из тешког, из немилог Сна се Рпнард већ пробудп. Па он пита слуге своје: „Да лп нојца још не прође? Ил како је, да ми Терка, Да преда ме још не дође? Страшан санак уснпо сам: Сунчанп се луч погаси, А ћерка ми погпнула На језеру међ таласи. Па ако је бона, мртва, Па ако је нема више: Нек се тврдо небо ломи, Холуј страшан нек се дпже! Од жалости сво јестаство Нек у црно се обуче. А океан од болова Бесомучно нека хуче!”

56

ЛЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА