Топола

И одоше брзе слуге Ероз дубраве. горе доле; И нађоше младу мому Нађоше је крај тополе. Ваљан Рпчард на руке је Ћерке своје дпг’о чедо, Па онда га сузним оком Дуго, млого, слатко гледо. Пољуби га, потом рече: „Ко што мрзим твог бабајка. Толико је мила мени Моја ћерка, твоја мајка. Њојзи луче, а унуче, А унуче мени ти си! Нек ти Робин буде име Ако ми још крштен нисиП И певачи, доброј браКи Пред господом, а при вину, У песмама разноврсним Причаше веТ о Робину.

57

ПЕСМЕ МПТЕ ПОПОВИЋА