Топола

„Јаој, оче! . . Не не! Не мучн ме тиме! . Под ногала прах тп љубпм Оче, погази ме!“ Забрујало звоно, Краљ за софру седе, Али скочп Фелицијан Па пред краља греде. Он пред краља греде, Ал за софру неће, Већ у рудн осветничку Димишћију креће. „ Твој живот за ћер ми!“ Фелидијан рече, Па краљици четир прста Са руке отсече. „И Лајуш , и Андро ! . Нек животом плати!.“ Срећа, што се и Ђулафи Оружа дохвати.

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋ.А