Топола

Па одведп Од једнога до другога стана, До свакога, слуго, Српског дома тога спротана. Народ српски јесте иенп мио, Са правде је млого крви лио; Ал срчба ми Нек у невид име њему носп Ако ми не прпмп Сиротана, што мплости проси!“ Анђо Срба са неба се сађе, И сироче кад на земљи нађе Ухвати га За ручиду, ко што господ рече, Па српскима с’ њиме Домовима лагано потече. Старо, младо, а и лепе селе На ручице чекају га беле; Момчадија Челенке му поклања од злата, А невесте, љубе Адиђаре и ђердане с’ врата.

69

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА