Топола

Ено оног. венном славом Овенчана спна. Тарнлпма што је бпо Турке с’ Неготпна, Што душману трепет беше У крвавом боју Док не паде за слободу II народност своју. Ево оног, што је барјак Развпо на Цвети, Који нам је ноказао Како Темо мети Што дочара изновпде Славу нашу стару II пронесе далеко ју На врху ханђару. Глуво доба . . . црне мислп Далеко мп лећу, Пз гробова ускрснулп Дусп ме облећу. Ћутим . . . гледпм, а жеља ми Оте се на крилп . . . Да смо и ми , што су негда Оци наши били!

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВПЋА