Топола

оне, којима је Бог дао могућности да и више учине, а они ништа не чине.

На прво издање изишле су две критике, реФерати у «Проев. Гласнику». Јавних критика више није било; а буџаклијских и денунцнјантских и сувише. Један референт, г. СреЯковиЯ, проФесор српске историје на Вел. Школи, у своме реферату, који је иоднео Главном Просветном Савету, између осталога вели: «Жупанијско време, и ако је јасније схваћено од свију пређашњих учебника, ппак није онако како је било, и за то га треба потпуно прерадити. Од Немање до смрти цара Уроша тако је написана, да бн бпла добит за школе и то средње школе, кад би тако била пзрађена читава српска псторнја ; нарочито је најбо.ве израђено унутрашње стање српске државе за време Немања.» После овога г. референт износи погрешке и завршује сво] реферат: «Сее су ово ситне омашке које се врло лако могц исиравити. Кгьига је, иак, бо.ъа од свију досадашњих књига ове врсте по духу и иравцу којим је наиисана .» Проз другп реферат, другое господина, скроз и скроз провејава тенденциозна камера у свези са денунцнраньем, и он бн се, по томе, пре могао назвати пэшквила него реФерат. Од многих г. г. ирофесора српске исторше у гпмнасијама добио сам, било усмене било нисмене. изјаве:

II