Топола

БАЛКАНСКО ПOЛУOСТРВO 1. Име, положај, границе, величина, орограФија и хидрограФија

Балванско Полуострво звало се у прва времена ; Трачко-Илирско, по народима : Трачанима и Илирдима, којп на њему становаху и њние госнодарпше. Доцније, у XVII веку, назватоје данашњпм именом, по Балкану, најглавнијем планинсвом ланцу на овоме полуострву. Б (лванско Полуострво је југоисгочни део Европе, и од Азпје га растављају узанп мореузи БосФорски и Дарданелски. Оно се на север пружа до Купе, Саве и Дунава; на исток до Црног Мора и Босфора ; на југопсток до Мраморное Мора и Дарданела ; на југ дв Белога Мора ; на зешод до ЈонсЕог и Јадранског Мора. Целокупна површина његова износи, до 500.000 □ К. М. ПЛАНЙНЕ, које се разграњавају по овоме полуострву, по своме саставу су двојаке : кристаласте и кречне. Главни чворовн кристаластим планинама су : Балкан, Рило и Пннд 1 ); а вречяим ; Црногорска висија и IHip планина. Од Валкана сэ одвајају огранди на север, исток, југ и запад, и испуњавају простер између : Дунава, Црнога Мора и Марице, Сгруме, Нишаве, Тимока и Мораве. Од Рила полазе огранди те испуњују простор између Струме и Марице. Орздинои овог система тече рева Места, и дели га на две половине : у западној је половнни планина Порам, а у исгочној Родопа. Од планине Линда одвајају се огранди : на север, југонсток и запад, и испуњавају простор између река : Бистриде, Аспропотамоса, воринтсвог залива и Белог Мора.

i) Карпћ : Земљмшс Српске чемље u Балканског полуострва стр. 133.