Топола

Новога Брда налазио испод брега, на бон је град, а ве- . либо мноштво кућа било је, како би се могло рећи по ра-1 звалинама, около самих окана разасуто. Два мала градпћа: : Призренац и Прилеиац, бејаху намењени растуреној окнарској радњи и насељима. Почеди српске рударске радње у | Новоме Брду датирају од 1282. године, дакле за владе. краља Милутина ; а од те године па до 1826, када се;_ први пут помшье у једниме писму Стевана Дечанског, та : је радња имала лен полет. И после те године, рударство у Новоме Брду узимало је полета све више и више, док није дошло на врхунад, па онда, услед навале турске, г ударило у назадак и жалосно се завршило у ХУН. веку. Поред ових главних рудника; Крешева и ФојницеЖ Рудника, Коиаоника и Повога Брда , било је у српским земљама још и више мањих рудника. Тако је у околини Брскова, знатног трговачког места у лимској долини, валено брсковско сребро. Како по трговини и трговачким стаништима, тако се исто ово место и ио ковању новаца прво спомиње ; а ковање новада, по мишљењу Стојана Новаковића, отпочето је најпре у околини његовој (Брекова око;. 1242. године). Из довде изложенога види се, да се под Немањићима рударство развило као главна индустрнја и поехалоТ главни извор богаства онога времена; ато ј э, пак, послужило и као средство властеоским породидама, којимсуЈ се издигли изнад осталих. Склои државе. Цела с рис к а држава делила се на). окупе, а више жупа чиниле су области (провинције) као t што смо већ напоменули говорећи о доласку Срба на - ј Балканско Подуострво. И под Немпњићима су те области. ; задржале своја засебна имена (Зета, Хум и т. д.), алщ ; су скусса сачињавале једну државу сриску, уређења :но- нархичног, с краљем на челу. Владалац је био незави- сан госиодар српске државе, али су му право законода- вне власти, у неколико, ограничавали, властели и духов- ници. Међу там право угсрављања не беше ни у колико с ограничено, и тьему су били потчињени сви чиновниди и i држављани српеки; и онај, који се њему противно, пази- ‘ -

210