Топола

212

Старейшие у жупана, или у областима, ималп су врло велику власт, имађаху своју властиту чету војника, а п властели у судским пословима беху им иотчињени. Логотети су били као секретари владалачки, и ударали царске печате на хрисовуље, а у дужности му је помагао писар, који се звао „Ъак“. У погранпчним крајевима старешине истих зваху се крајишници, и они, осем мёсне обласне управе, беху још дужнй да чувају државне границе од неиријатељских упада. Главар у вароши звао се Кефалща (поглавар) п он је, сем дужности управители града, руковао и другим пословима. Тако су ћеФалије одговарали за сигурност друмова, и за личну безбедност. О томе се вели у Душанову законику: Чл. 29 Где се налазе жупе мешовпте из села царских, црквених или вдастелинеких, а над том жупом не буде једнога господара, онда ћеФалија ако га буде и судије царства ми, да поставе стражу по свима путевима и ћеФалија да бди (пази) над сигуриошћу друыова. Ако он кога лоповп покрали, или му друго какво зло учинили, онда таки да иде ка ћсФалији да му штету исплати, а ћеФа.шја са стражоы нека хвата кривде. Ад за то што је ћеоалија имао велику одговорност и тешку дужност, он је уживао и неке олакшпде, тако : ЋеФалије, што су по градовима, да узпмају свој доходак по закону и да им се продаје: жито, вино и месо у по цене (што се другом продаје за два динара, наша за 1), и то само грађани да им продају, а други ннко. II тамнице беху под његовим надзором, алп није смео ' затварати кога је хтео, него само оног, ког су судије на | затвор осудили, или ти каквог лопова ил’ разбојника. Нижи административни чиновници беху: севаст, аротосеваст, цариник, и тако даље. Севаст је имао судску власт, а сриски речено био је: судија ; а иротосеваст, најстарији међу судијама, иредседник(%) Енез над катунима, звао се чешће иримиЯур, али се тако звао и кнез над селом. Старепшне сеоске и катунске називају се још и: предстојници; и тако дале. Чиновници беху из реда привелегованог, властели или властеличићи ; а награда за вршење државннх ■