Топола

231

По Душанову законику трговцила је слободно било да. путују свуда по царству, да купују, иродају без икакве ,забаве" (слетњама с чије стране како коме трг доноси, што значи да се ниједном трговцу неће наметнути на спду да што купи, нити Те се од кога што сидом иди тек по пропзвољној цени узимати. Како је по свила гдавним саобраћајнил правцима у српској царевинп дан и ноћ продазпда оружана стража,, да чува пут од разбојника, то је Душан наредио : Сваког госта, трговца или »Латина» чим ступи на српско земљпште да га стража прихвати и пратп до извесне међе па ту преда другој стражи, ови опет трећој и тако све редом док их не допрати до места камо оу пошли, па ако им на нуту што год не ставе, онда из поштених льуди да се састави порођа, па колико они рекну даје штета, онда штету да измири ћефалија и стража. Цариник царев да ннје властан эадржати кога на нуту, нити продати коме еснап у бесцење; него сваки да иде на трг који хоће и да продаје своју купљу (еснап). А ако би га цариник задржао што, да плати 300 перпера, а толико исто да плати и стелин ако задржи трговца. Законик се Душаяов даље старао да трговцу даде заштиту п кид на нуту залркне, а о толе гласи овај план. Трговци који се враћају на своје станиште ако на путу замркну, па их господар или старешина тога места не пропусти. нека ноће у пол>у. И ако те ноћи претрпе штету какву, онда исту да им измире ћефалија или господар места онога за то, што их нису ноћу пустили на препоћиште. Поред тога: трговци нису июли у војску, нису сносили терета при оправљању или подпзавьу града, и тако дал>е; а све то скупа живо је потпомагало развој трговине у српској држави. Есиапи су ношени на коњима о в ако, како п дан дањи наши Ужичани раде ; а носили су још и па мазгама п лагарцима. Било je још и бродарења на рекама: Бојани; Дрипу; Морави; и Неретви. Трговци су били Дубровчани, и Млечићи, а доцпије су трговали и домаЯи трговци, Србн.

1 Отаџбниа година I. *књ. 1 страна 648 и даље, златнп новци српских владалада од От. Новаковпћа.