Топола

Прибислав

(891—892) Осям Прибпслава, Мутпмир је оставио још своја два сина : Брана и Стевана. Овима )е било неправо што )е Прпбпслав сам наследпо оца, а не сва три брата, као што )е то српскп обпча). Поред тога, право на српски престо полагаху )ош и спновдп Мутимирови : Елонимир, син Стројпмпров, п Петар, спн Гојников. Сви онп тражаху своју очевину, а међу тям Прибислав не управљаше народом како треба. Због свега тога дпгне се буна у земљп, и Петар, син Гојников, упадне с војском у Србију и придружп се побувьешщима. Прпбпслав буде ухваћен, убпјен п бачен у реву; а његова браћа и спн му побегну из земље. Тако владарем српским постане :

Петар Гојниковић

(892—917) Доконавши се престола овим путем, путем отмице, Петар не могаше дуго мирно владати. У трећој годинц његове владе (895) удари с војском на њега стричевић му Бјшн (друга син Мутимпров). Ну Бран прође врло несретно, јер му Петар не само потуче војску, него я њега заробн заједно са сином му Павлом, и ослепи га. Две године после тога (897) Елонимир, син Стројимиров, прикупи војску, упадне у Србију и заузме град Достинику ; алп Петар и њега победи, ухвати п погуби. Тек после свега овога Петар се могаше утврдити на престолу и предузетп унутрашве послове. Он живо прегне да поправи рђаво унутрашње стање, п да у земљи васпостави мир и ред. С Византијом је жпвео у миру, припознавајући вену врховну власт; а и с блгарским владарем Симеуном живео је у миру и пријатељству. Симеун, да би прпдобио Петра на своју страну, окуми га, и Петар му крстп сина, наденувши му своје име. Уредивши овако спољне односе, и васпоставивши у земљи мир и ред, Петар стане радити на томе : да прошири границе своје државе. У тој цељи Петар продре с

27