Топола

33

Кад у Внзантнји умре дар Порфирогенит (959 г.), који је нотпомагао Чеслава у његовим предузећима, Чеслав дође у сукоб с Маџарима. Маџарски војсковођа Киш упадне са својом војском у Босну п, пустошећи је, допре до Дрине. Ту га Чеслав предусретне са својом војском, отвори се бој, н Мадарн буду иобеђеип п разбпјени. У том боју одлпковао се брзоноги Тихомиљ, који тада беше жупан дрински. Тпхомнљ је погубио Киша и главу његозу нредао „краљу" Чеславу (960 год.). После победе Чеслав уда своју кћер за Тпхомшьа и поставп га за бана Рашког; апо том оде с војском у Орем да га заштиРава од Мадара, којп су место упадали у њега. У Срему га и смрт снађе. Веде да су Мађари изненадно нору напали на његов стан, ухватили и њега и н>егов дом, па све побили (око 962 године). После смрти Чеслављеве уједињена српска држава опет се подели на своје саставне делове. Тада се и облает Орбита растави на своје саставне делове : Мачву, Босну и Рашку. Тек од тога, дакле, доба, Босна излази као засебна облает, а дотле је, као што смо видели, са Рашком и Мачвом састављала облает Србщу. И Рашка образује засебну државицу; а Мачва (заједно са Оремом) потпадне за неко време под Мадаре. Од овога доба Рашка се развијала у једном правду и она има своју засебну историју ; а Босна у другом, и она има своју историју.

А. РАШКА

(562—1159) После сирта Чеслављеве у Рашкој завлада Тихомиљ, зет његов (961 —980). Спољне прилике беху неповољне. Мадари заузеше Мачву, а и Босна потпадне под њихов утидај ; Травунија почне јачати и раширивати се; Византија зарати с Блгарском. Срећа ратна беше, овога нута, на страна Византијнаца, који победе Блгаре и заузму делу Блгарску (971 године). За тим византијска војска удари на Башку с истока, а са југа удари травунски владаалд Прелимир. Рашани буду побеђени, и неке им жупе заузме Прелимир, а већи део Рашке заузиу Византинди Тихомиљ се нреда Прелиииру заједно са своја два сипа и ћерком.

ИСТОРИЈА СРБА