Топола

35

помогло, а у Византии се ствари окренуле на боье, онда цар иошље војску под управом свога синовда. Вукан изненада нададне на впзантијску војску и разбое ју, па за там изнова нападне на погранечне градове и села, попали околину Скошьа, заузмс оба Полога, многе крајеве опљачка, п онда се вратп у Рашку. Впзантијскп цар одмах се крене с војском противу Вукана и дође у Дииениум (Пппнида). Вукан пошље посданике за мир; дође сам к дару, да у таоштво два свор, спновда, уговори с дарем мир п поврати му оба Полога. Еад је у Зети, после смрти Бодинове, настала борба око престола, онда се и Вукан умеша уту борбу, потно'мажући свога зета Владимира 11. Бодинова жена Јаквинта, да бп се за то осветила Вукану, направи отровно ппће и отрује га (1113 год.). После Вукана постао је у Рашкој велики жупан најстарији план из вьегове породице, Урош I (1113 -1140). У Зети беше опет борба око престола. Бодинов снн Ворђе буде надбдјен и дође у Рашку. Урош му да војску у помоћ, с којом Ворђе надбпје своје противнике и опет постане краљем зетским. Византија је држала страну яротпвнидима Ђорђевим. Урош, пак, тпм, што је потпомагао Ђорђа, погази Вуканов уговор са Византијом о миру и пријатељству. С тога противниди Ђорђеви (Радослављевићи) изншту помори у Византијнада и ударе на Уроша, надбију га и баде у Рашкој у тамницу, а Рашку заузму. Сад, опет, Порђе дође у иомоР Урошу, упадне с војском у Раиту, надбије Градшьу Радослављевића, којије завладао Рашком, а Уроша изведе из тамниде (1124 г.) и попне на великожупански престо. Тако су ; зетски краљ Ворђе и велики жупан рашки Урош I, били савезниди и борди за народну независност и за остварење српске државне мисли. Њихови противниди Радослављевићи (Драгиња, Драгојло, Граднња) и остали, борили су су се за жупанијски ред ствари унутра, а за зависност од Византије с поља. Византија имађаше рат са Печењезама, па с тога не могаше ништа ни Ђорђу ни Урошу, који више не признаваху врховно иоглаварство.