Топола

38

Еоја се од шлема сиушта прево лица; али је ударац био тако снажан, да су колутиРи од мреже ушли у месо и на лицу оставили отпсак. У томе тренутку бола, цар ради Бакхина у руку, због нега жупанова рука малакше, и дар му истргне мач из руке н иреда га своме спновцу. Бакхпн се предаде цару, који хтеде иРи у напредак, али му Бакхин рече да не иде, јерје српска војска тако многобројна, као у вега коса на глави, и да Ре извесно погинути ако оде. Цар се не хтс даже упуштатп у бој. Срои су задржали своје позидпје ; само је маџарска војска била поражена. Између српског жупана Прелимира (Уроша II) и цара Манојла отпочну се преговори за мир. По шго ни једној ни другој страни не беше до даљег ратовања, то се закључп уговор мира : по ком се Урош II обвеже, да ће остати веран васал империје, и да Ре давати дару 2000 војника кад ратује у Евроии, а 500 кад ратује у Азији. Како су свему овоме криви Маџари, који су наваљивали па Србе да огласе рат Византией, то се у народу појави незадововство иротиву Уроша 11, дигне се б уда, и Урош буде збачен, а великим жупаном Рашке постане: Деса, којије владао само годину дана (1151 —1152), jep дару Манојлу није било по вољи што је Урош збачен, па за то, по што Рашанп пристану да приме за владаода оног кога дар хоРе, иоставп опет Уроша II за великога жупана. Примислав (Урош II) владао је по други пут десет година (1152 —1162), када га цар Манојло збади за то, што је се почео опет договарати с Мадарима противу Визпнтије. За тим цар дозове к ceou трећег, најмлађег брата Примпсављевог (Уроша II), Десу, који управљаше жупом Дендром, земљом богатом и врло насељеном, у близапп Ниша. Дошавши ка дару Деса се обеРа; да Ре у напред, целог свога живота, жпветп у пријатељству с њим и бити му послушан, а уз то, да Ре Дендру са свпм уступити Византији, и онда га, тек, дар прогласи „архижупаном“, т. ј. великим жупаном рашким (1162 Поставит влодарем рашким, Деса стане радпти на томе: да се ослободи зависности од Византије ида рашпри