Топола

23

njoj si bila sveta, pa i meni sveta, a njen mig i odsl’je ostaje mi zakon. Sine li ti nada, da se doma vratiš, tad te moj ni jedan već ne veže zahtjev. Je 1’ ti povrat pako zatvoren na v’jeke, i iz doma tvoje izagnano pleme, ili se po b’jedi utrnulo strašnoj, tad više neg jedan daje mi te zakon; dakle mi se sada iskreno otvori, dobro ti je znano, čovjek sam od r’ječi. Ifigenija. Nerado se jezik od uzala starih razdr’ješi, da dugo premučanu tajnu otkrije, jer kad je povjerena jednom, odmah stalni zaklon u dubljini grudi ostavi i nikad ne vrati se natrag, škodeć ili prudeć, kako j’ božja volja. Slušaj : ja sam čedo Tantalove loze. Toant. R’ječ golemu sada ti izusti mirno. Da 1’ onoga zoveš ti pradjedom svojim, kog je sv’jet poznav’o njegda kano veljeg višnjijeh bogova sretna milovnika? Je li to Tantalo, kog je Div pozivo na v’jeće i gozbu, i kojega umni i iskustvom dugim začinjeni govor slušahu s milinom i bogovi sami, kao da su bile proročanske v’jesti? Ifigenija. On je, ali ne bi družiti se smjeli nebesnici s Ijudim, kao sebi ravnim, jer je preveć slabo urarlijeh pleme,