Топола

п његова сина владике Макспма стоји, да су „од корена Стевана Немање 1 ' 19 . Ова три доказа изглодају, на првп мах, тако Јака, да се о Вукову пореклу од Немање ни мало не би требало сумњатп. Па и пак сви ти »докази 1 ' пе могу критичног историка убедпти да им потпуно верује, јер свима се даје приговорити. Тако; 1. 0 животу кнеза Лазара имају три верзије : две дуже и једна краћа, ко.ја се у србљацима чита. Обе дуже верзије, мислом, удешаване су да се беседе народу у црквп на дан смртп Лазареве. Но мшпљењу И. Руварца старија је она у Гласнику XI, и њоме се служио писац млађе верзије, која је објављена у Летопису 117. Кад се упореде ове две верзије, впдеће се, да у старијој нема ни речи о Лазареву и Вукову пореклу од племена Немањића, докле се то у млађрј изречно тврди 20 , Отуда се пак даје пзвестп, да је састављач млађе верзи.је, без сумње какав удворнц ласкавац, под утицајем династичких прилика, намерно довео Лазара и Вука у сродство с Немањпћима, а за такав поступак беше врло нодесно време пзмеђу 1404 и 1427, када су Вуковп синови имали своју државу, одвојеиу од државе деспота Стевана.. 2. Још мање сме се поклонити вера наведеном генеалошком стаблу Бранковића, а ево за што. Из аутен-

IСЈ . Летоп. 117. отр. 117., Гласн. XI, !'гs

10 . 0 Лазару се у тој верзији вели; „См! . . . ДОЕДНН НOI'ЖЕ . . вистк от|, н сдакнинлк пронсдоде, одк ндже госнодсткокдкшндк сркЕсккп.ш н поморсккшмн келнlшндк н еддгоукстнкмдк гддгодго крдлк '<ке н I|дрк, пднпдуе ТОГДД I|дркстквн)штB ккскми сркксккшн Н ГрКУКСККЈМН н поморскимн келнком« н снлномв цдрв Стефднк«. Лст. 117 с. 110. По пећском родослову Лазареви (( роЈМтел>и бехЈ рођаци " Душану, о чеку речи нема у друга два родослова (Гл IЛП. 14.)

ВУК БРАНКОВИЋ