Топола

цд()Б господнпб СрБлгемБ н кадстедонБ н српскон, дд НЕСB дркжднн кддстеле дкврокдукн ддтн мне додоткд кнше пнсдногд ‘ Ј4

Између оних који држаху да су позвани сести на престо Немањпћа, бејаше и кнез Лазар. На то му даваху право његово сродство с кућом Немањпћа, његово лојално држање према цару Урошу све г до смртп овога, мудрост п остале врлпне. Ну без сумње- .Iазареву успеху веома је помогла још једна сретна околност, а та је што му бејаше зет његов непосреднн сусед, Вук Бранковпћ, који господоваше Косовом, том одвећ знатном стратегијском тачком на башанском полуоотрву. Да Вук нпје био зет Лазару, по свој прилпци морао би прво с њиме доћп у сукоб. За првпх десет годпна заједнпчког рада онп обојица увећаше своје државе; Лазару прппаде од државе Николе Алтоманића све што је пмао у данашњој Србији, н Бранпчево од Радпча Бранковпћа, а Вуку од државе Балшпћа Прнзрен п призренска област 40 . Јамачно је Вук помагао таста и у борбама са спољним непрпјатељима; Турцпма (у Топлици) и Угрима (у Мачви 1387.). 0 заједничком раду њпхову врло лепо сведочи једна белешка од 1387. на хронограФу светогорског манастира св, Павла, која казује да је та књпга шшата, по Вуковој заповести, у Призрепу за владе »благоверног и хриотољубивог и богом просвећеног господина кнеза Лазара и љубазног му сина господипа Вука, када су владали свим српскн.м земљама, а п поморскпм, и тако у слози и љубави иобеђивали иеаријатеље свдје' (М .

44 . Мсш Bегћ. 183 1 84.

4о , То је било пре 1381, јер те године кнез Лазар потврди руоком манастиру св. Пантелије Спасову цркву у Хвосну (Гл. XXIV, 257 и 274), које је 1 375 билог у држави Ђурђа Балшпћа (Дан. Жив. краљ. 384).

46 . Света Гора. Иби 117; Гд. ХИУ. 301, Моп Bетђ. 212; „С|.дрћа:ештllнд же пнд кесе срћБкскиге пате

17

В У К БРЛНКОВИИ

ВУК БРЛНКОВИИ 2