Топола

њенн. Тако се свршио тај несретни бој; због неверства злих људи за кратко време мррала су два господара, то јест цар Урош и кнез Лазар, пз српског царства од поганскнх руку отићн с овога света, верно војујућп за свету веру Христову« 122 .

11. Иавори о кооовекот боју XVI. века,

1. Годипе 1502. наппсао је Фелик с ПетанчиЛ, Дубровчанпн, расправу о путовима који воде у Турску. Оппсујући пут кроз Косово, узгред спомену ово: »Тује деспот Лазар цара Мурата с много хиљада дочекао и убијен био,. а од његове војске мало их је у жпвоту остало. а Турцп су одржали победу, алп не без своје крвн, јер нм је ту: њихов цар (гех) погинуо, где се Још његова утроба у мраморном гробу налазп, а тело му је у Брусу однето и тамо сахрањено 1 ' 123 . 2. У родослову арбанског емигранта Јована МусаЛа, пуном разнпх нзмишљотина, а писатом око 1510 године, тврди се, да су се протпву Мурата заједнички борили; кнез Лазар, Марко Краљевпћ, Тодор Мусаћ и друга арбанска господа, да су Хрпшћанп побеђени, Тодор псгинуо, а Лазар заробљен и погубљен 124 . 3. Аудвик Туберон (Цревић). Дубровчанин, око двадесет година млађи сувременпк Михаила из Острвпце, у

122 Гласн. XVIII 77 7 9. На крају XV. века Бонфпнчје оппсује Косово п помпње ту.тбе Муратово, за којега каже, да је ту, по што је војска разбијена, убпјен п сахрањен (Весас!. 111. Ић. VII. стр. 4 82. изд. од 1775). Из Левенклава вндим да п Барлецнје говори о Мидошу, али његова деда не могох добитп.

123 Каб ХНIХ. 126 —127. Швантаер од 1746,11, 869.

121 Норl, Сћгошциез атесо-готапез, 276.

52

ВУК БРАНКОВИЂ.