Топола

Одлазак Милошвв поплашп војводе, и неки световаху да се покоре. Лазар лепом беседом охрабрп своју војску, удари на Турке и потпсне пх. Турске војводе једва задрже своје да не беже, и битка се још жешће наставп. Лазарев коњ беше јако сустао, јер је битка трајала од изласка сунца па до после 8 часова, дана, и док је узјахао другога одморног, изгуби га из очију војсг-:а, која га је пепрестано гледала у првим редовима, попрскана крвљу својом п непријатељском, па помис.ш да је погинуо, поплашп се и псчие узмпцати и у неред долазити. Кад то Лазар опазп, покуша да повратп ред, али не може. С тога нагпе п сам бежати, падне с коњем у неку Јаму, коју су ловци ископали за зверове, где га ухвате и убију. По што Је српска воЈска разбкјена, Влатко Вуковић побеже с мало своЈпх у Босну. »А Вук Бранковић, зет киеза Лазара, спасе се готово с целом својом воЈском, Јер Је (као што неки кажу) таЈно уговорио с Муратом, да изда (као што Је и учшшо) свога таста да бп добио његову државу, С тога после његове смрти остаде господар Једног дела Рашке, а други имађаше Милица, жена Лазарева, с два своЈа млађана сина, СтеФаном п Вуком« 132 . 2. Само четири године после Орбинова дела поЈави се дело Јакова Лукарпћа »Дубровачки Летописи«, па п пак нема у њега онога поетичног причања о боју косовском, коЈе у Орбпна налазимо. Лукарић пише, да Је цар Мурат »продр’о на Косово поље и на обалама реке Оитнице разбио и погубио српског кнеза Лазара, коЈега Је издао Вук Бранковић, зет његов«, и да Је »на истом месту Мурата убио Милош Кобилић, властелин из Тјентишта у Хуму, зет Лазарев по кћери Вукосавк« 133 .

132 ОгШш. 313 —3 19, 38 I.ПОрбпн зна да је Муратова утроба сахрашена на Кооову, а тело у Бруси, и каже, да се тамо чува Милошева рука у оребро оковаиа.

133 Биссап, АппаИ сИ Каиза, 68.

59

ВУК БРАЧКОВИЋ