Топола

»Здрав Милошу, веро и певеро! Прва веро, потоња неверо. Сутра ћеш ме цздат’ на Косову, И одбећн турском цар Мурату; Здрав ми буди и здравицу попиј: Вино попиЈ, а на част ти пехар«.

Милош скочи, поклони се и одговорп: »Хвала тебп, славни кнез /Iазарс! Хвала теби, на твојој здравици, На здравици и на дару твоме; Ал’ не хвала на такој беседи; Јер, тако ме вера не убила! Јар невера нпкад бпо нисам, Нит’ сам бпо, нити ћу кад бити, Него сутра мислим у Косову За ришћанску веру погинутп. Невера ти седи уз колено, Нспод скута пије хладно вино. А проклети Вуче Бранковићу! Сутра јесте лијеп Видов данак, Видеће.мо у по.ву Косову, Ко је вера, ко ли је невера. А тако ми бога велнкога! Ја ћу отић’ сутра на Косово, И заклаћу турског цар Мурата, И стаћу му погом под гр’оце; Ако ли ми бог и срећа даде, Те се здраво у Крушевац вратим, Ухватићу Вука Бранковића, Везаћу га уз то бојно копље, Ко кудељу жена уз преслицу, Носићу га у поље Косово« 141 .

111 IШ. 310 312.

ВУ К БРАНКОВНЋ