Топола

брежја у Нормандијп, опет је пуна некпх разновидности, и живописних лепота. Нарецкана је стенама, али безбројнп проломи и прпродне степениде, које је море излокало у граниту, допуштале су, да се свуда може доћи до мора. А ја море мплујем више као неког прдјатеља него као какво позорје. Волим да се разговарам с њим, да идем узастоиде за њшх по стенама које оно открпва у CBOii љуљушкању, плн кад се пружа ио прпбрежнпм иесковпма, илп кад бада на своје обале своје таласе. који чак моје ноге хоће да заппркују. Само не волим да iie ухватп гњев његов. Ја сам на тпм обалама прожнвео неколцко недеља, п не ћу никад заборавптп то време. То је било иоодавно. Мој је спн тада бпо тек дете. Као да га гдедам сада, како се итра с таласима п ветрпћеи, као да се још онда спремао за тежак а добар занат на којтг се доднпје п одао. Болео бих се вратити у Пулигуан. Tairo се живи иросто и јевтпно. Иајмидије ми је то, што велика госиоштпна не мари за то место, пли п не зна за н.ега. У овом малом ирпстанпшту, обпчно тако мнрно-м, у мало се није догодпла била једна страховита несрећа, баш кад сам ја тамо стигао, ii оно се још налазило иотресено од тога чуда. А ево шта се догодило драгп Ианле, јер ја ову иричу теби u причам. Тп си се био зарекао, да не учиш читати, докле твој стари чпка не наишие што год за те. Признај, твоја се лењост уздала у моју небригу, п .лшслпла је тако дуго проблаговати. Ама cu се преварио. мој голубе бели! Рад сам, да тп ова прича буде по вољи,

ГАЛЕБОВА СТЕНА